Ne daj se, samo ustraj…
Naspavao sam se. Odnosno, pokušao sam. Virtualni humanoidni sat probudio me baš kako je to i normalno. Oko sam zatvorio, ugasio mobitel i počeo sa procesom gubljenja posla.
Nakon vrtnje i bezbroj pokušaja, oči nisu tonule. Glava je samo bubrila, tako da sam ustao nažalost sa glavoboljom i ništa boljom situacijom da sam ostavio sat. Lagano ustajanje i tuš. Odlučio sam se za totalno drugačiji početak dana. Prvo lagani doručak i kafica, pa onda lagano na posao.
Doručak je bio u totalno nezdravom, ali ukusnom ozračju. Nekakav novi alpski sendvič od g. MC-a, prženi krompir, te enormna količina cijeđenog soka od narandže. To me ipak dovelo k svjesti, pa sam shvatio kako se ipak razbuditi. Doza vitamina.
Posao me čekao. Iako imam par stvari koje već kasnim sa odradom, nisam nešto previše zbog toga bio opterećen, jerbo, dosta mi je metalnih kanti, terminala te monitora. Više me raduju ljudski pokreti, pa se definitivno tome posvećujem. Upalio sam računalo, pogledao poruke i odradio jedan sitan posao. Odlučih se za kaficu u gradu. Sunce je sijalo, ali je hladno bilo. Nekakav vjetar je pirio i rezao lice. Nisam se dao smesti. Nisam ovo dugo radio. Osjećao sam se slobodan. Telefon ugašen, Sunce sija i ljudi oko mene. To sam htio. Barem danas. Barem na jedan dan.
Dogegao sam se do centra i stao. Pogled je bio prelijep. Koliko dugo nisam bio tu. Pretvorio sam se u roba posla. Jutarnja ustajanja, nadopunjuju se kuhanjem kave, spremanjem i trčanjem u isti zatvoreni prostor. Ovo je bilo kao bijeg od stvarnosti. Možda sam se u ovom trenutku odlučio za pravu tabletu?
Zašto ga nisam ponio, pomislio sam. Pa danas je prelijep dan za slikanje. Grad je vrvio od ljudi, počeli su svi izlaziti van kao gušteri na stijene. Smijeh je lagano obuhvaćao svačija lica, ulični je svirač ludo udarao o gitaru a ja sam bio dio njih.
Još uvijek me drži. Dok i ovo tipkam, osjećam se bolje. Stvarno sam rob, stvarno moram van iz kolotečine. Budemo vidjeli sutra ujutro. Možda opet sat ne zazvoni. Možda virtualni sat popusti. Možda je ovo san…